Teško je reći od koje životinje su mladunci najslađi, ali ove bebe vidre svakako ulaze u najuži izbor.
Vidra-Lutra
lutra.
Otrov iz pesticida OC i PCB je 50-ih zatrovao njihova staništa i ribu kojom se hrane,ali se njhov broj nije povećao uprkos zabrani korišćenja tih pesticida 1979.Danas su zaštićene zakonom u svim Evropskim državama.Ranije je lovljena i zbog krzna i zbog konkurencije ribarima.Ovo je inteligentno i osećajno biće...a da li se to može reći i za čovjeka ?
Opšti
opis
Vidre mogu biti duge oko 1,20 m, od kojih na rep otpada 40-ak cm. Telo im je izduženo sa dugom i gustom dlakom obično tamno smeđe boje (mada postoji više nijansi) obično sa malo svetlijom dlakom na stomačnom delu. Krzno je glatko i vodootporno, a dlaka oštra i kruta, tamnija na krajevima a svetlija pri korenu. Rep je dug i malo spljošten pa im služi kao kormilo dok rone u potrazi za plenom. Uši su male, zaobljene i, kao i nozdrve, mogu se zatvarati pod vodom.
Vidre
imaju po pet prstiju na nogama i plivaće kožice izmedju prstiju pa
joj noge služe kao vesla. Na prstima ima kandže koje joj služe za
hvatanje plena. Može da se uspravi na zadnje noge i tako stoji i po
nekoliko minuta.
Njihovo
prirodno okruženje je voda. Vidre su izvrsni plivači. Pod vodom
mogu zadržati dah i do 2 min. U vodi im nijedan plen ne može
pobeći, jer mogu da plivaju u svim pravcima pa i protiv struje bez
mnogo muke. NJihovo vitko i snažno telo im omogućuje veliku brzinu
i pokretljivost. Iako su joj noge kratke i izgleda više kao da puzi
po zemlji, ona nije spora na kopnu kako bi se možda očekivalo pa
čak mogu prelaziti velike razdaljine u potrazi za novim izvorom
hrane.
Rasprostranjenost
Nekada su vidre bile veoma rasprostranjene po čitavoj Evropi ali se tokom godina njihov broj smanjio jer su lovljene i ubijane zbog krzna, zbog štete koju su nanosili na ribljim uzgajalištima,...Saobraćaj je često fatalan po njihove živote jer tokom obilaska svoje teritorije mužijaci prelaze puteve pa nastradaju pod točkovima automobila, kamiona,...Krajem 1950-ih godina broj jedinki ove vrste drastično se smanjio zbog zagađivanja reka pesticidima - riba kojom se one hrane je bila zatrovana pa je to uzrokovalo na smanjenje broja vidri.
Danas se vidre pretežno mogu naći u Velikoj Britaniji, naročito Šetlandskim ostrvima, u Italiji, Skandinaviji, Rusiji (Sibir) ali i u drugim krajevima kontinenta pa i kod nas u Srbiji.
Način života
Vidrino stanište su bistre, nezagadjene reke i kanali oko kojih ima drveća i grmlja da mogu da se sakriju među njhovo korenje. One kopaju svoje jazbine pod zemljom. Ulaz u jazbinu se nalazi oko pola metra ispod površine vode. Od ulaza vodi jedan hodnik dug oko 2 m do velikog brloga koji je uvek suv, a od brloga vodi jedan uski hodnik do površine i služi kao dovod vazduha. Ponekad se useljavaju u napuštene jazbine jazavaca i lisica ili koriste rupe u obali koje je reka izdubila i produbljuju ih pa se u njima nastanjuju.
Razmnožavanje
Vidre nemaju tačno određen period parenja. Mogu se pariti u februaru i martu, ali i u julu, tako da nemaju bač jasno utvrđen period parenja. Mužijak obilazi one ženke koje su spremne za parenje.
Mužijaci postaju polno zreli sa oko 18 meseci a ženke sa 2 godine starosti. Ženka za oko 2 meseca donosi na svet 1 - 4 mladunca (najčešće 2 - 3). Prvih 6 nedelja mladunci sisaju. Mužijaci ne učestvuju u podizanju potomstva. Mladunci uče da plivaju sa 12 nedelja starosti, kad im krzno postane vodootporno. Obično u početku odbijaju da udju u vodu pa ih majka gura unutra.Sa 8 - 9 meseci starosti se počinju postepeno odvajati od majke, a sa godinu dana se potpuno osamostaljuju.
FOTO GALERIJA:
Otrov iz pesticida OC i PCB je 50-ih zatrovao njihova staništa i ribu kojom se hrane,ali se njhov broj nije povećao uprkos zabrani korišćenja tih pesticida 1979.Danas su zaštićene zakonom u svim Evropskim državama.Ranije je lovljena i zbog krzna i zbog konkurencije ribarima.Ovo je inteligentno i osećajno biće...a da li se to može reći i za čovjeka ?
Vidre mogu biti duge oko 1,20 m, od kojih na rep otpada 40-ak cm. Telo im je izduženo sa dugom i gustom dlakom obično tamno smeđe boje (mada postoji više nijansi) obično sa malo svetlijom dlakom na stomačnom delu. Krzno je glatko i vodootporno, a dlaka oštra i kruta, tamnija na krajevima a svetlija pri korenu. Rep je dug i malo spljošten pa im služi kao kormilo dok rone u potrazi za plenom. Uši su male, zaobljene i, kao i nozdrve, mogu se zatvarati pod vodom.
Nekada su vidre bile veoma rasprostranjene po čitavoj Evropi ali se tokom godina njihov broj smanjio jer su lovljene i ubijane zbog krzna, zbog štete koju su nanosili na ribljim uzgajalištima,...Saobraćaj je često fatalan po njihove živote jer tokom obilaska svoje teritorije mužijaci prelaze puteve pa nastradaju pod točkovima automobila, kamiona,...Krajem 1950-ih godina broj jedinki ove vrste drastično se smanjio zbog zagađivanja reka pesticidima - riba kojom se one hrane je bila zatrovana pa je to uzrokovalo na smanjenje broja vidri.
Danas se vidre pretežno mogu naći u Velikoj Britaniji, naročito Šetlandskim ostrvima, u Italiji, Skandinaviji, Rusiji (Sibir) ali i u drugim krajevima kontinenta pa i kod nas u Srbiji.
Način života
Vidrino stanište su bistre, nezagadjene reke i kanali oko kojih ima drveća i grmlja da mogu da se sakriju među njhovo korenje. One kopaju svoje jazbine pod zemljom. Ulaz u jazbinu se nalazi oko pola metra ispod površine vode. Od ulaza vodi jedan hodnik dug oko 2 m do velikog brloga koji je uvek suv, a od brloga vodi jedan uski hodnik do površine i služi kao dovod vazduha. Ponekad se useljavaju u napuštene jazbine jazavaca i lisica ili koriste rupe u obali koje je reka izdubila i produbljuju ih pa se u njima nastanjuju.
Razmnožavanje
Vidre nemaju tačno određen period parenja. Mogu se pariti u februaru i martu, ali i u julu, tako da nemaju bač jasno utvrđen period parenja. Mužijak obilazi one ženke koje su spremne za parenje.
Mužijaci postaju polno zreli sa oko 18 meseci a ženke sa 2 godine starosti. Ženka za oko 2 meseca donosi na svet 1 - 4 mladunca (najčešće 2 - 3). Prvih 6 nedelja mladunci sisaju. Mužijaci ne učestvuju u podizanju potomstva. Mladunci uče da plivaju sa 12 nedelja starosti, kad im krzno postane vodootporno. Obično u početku odbijaju da udju u vodu pa ih majka gura unutra.Sa 8 - 9 meseci starosti se počinju postepeno odvajati od majke, a sa godinu dana se potpuno osamostaljuju.
FOTO GALERIJA:
Nema komentara:
Objavi komentar